Ruke

Toliko toga je proslo...toliko zivota izaslo i uslo u malom svemiru mog postojanja,ali nikako dovoljno jakog da se predje preko necega.Neke su stvari doduse iste kao i ranije,poprimivsi druge oblike,sasvim nove mirise i molitve.
Samo je rano ujutro bilo sve drugacije,ostavljajuci prazne pepeljare i solje,dajuci naznaku da se krece ispocetka.Miris lavande na pragu,neka prljava energija i stare majice su davale naznake onoga sto se tesko moze zaboraviti.Nije se dalo da se situacija ispravi,iako je moglo mnogo toga da se uradi.Ipak,sve se desava sa razlogom.Ili mozda ovog puta,ne.
Ulice su na svom mjestu,pakosno razmisljajuci o tome kako se sve mijenja samo one ostaju tu,na istom mjestu,nikako sklonjene,nikako unistene.Po tim istim ulicama,gaze isti ljudi sa samo malo razlicitim idejama,zeljama i ciljevima.Ako su se do tada molitve svodile na nove ljubavi,zaljubljenosti i srecu na drugim segmentima zivota,od tada znaju biti dosta drugacije.Nikako nove.One su izgovorene nekada ranije,samo dusa zna ponekad da prevari,praveci se kao da neke stvari dozivljava po prvi put.Nismo se izgleda dovoljno razumjeli.
Onda se krenulo u neki sasvim novi svijet.Mirisi etericnih ulja i jasmina koji je zapaljen u pogresno vrijeme,donijeli su isuvise novih desavanja.Vise nego sto se ocekivalo.Strah,bol u stomaku i prekid.Kao bubanj i pauze izmedju udaraca.Bam!Nekada jace,nekad slabije.Cokolada je odavno prestala da mirise u coskovima kuce,a zamijenile su je teske rijeci,optuznice i sve ono sto jeste,a ipak nije.Prastanje.Ili mozda ono sto je ostalo od samog oprosta je sada daleko za mnom,a vise se i ne znam naljutiti.To su neki motivi meni vec potanko strani.Muzika je dosta ostala ista.Teme,ideje i sve ono sto se cuje...
Price...
Mnogo toga.Necija usta i tudje kritike,a niko prvi baciti kamen ne smije.
Nebo...
Granica za molitve,zelje,sve ono sto se nosi daleko i mirise na povratak.
Dani...
Onoliko smijesnog koliko istinitog.Praznina.Jako ispunjena,samo na kratko.
Ako se doimam krivim,onda neka se svali sve.
Posvete....
Ruke koje prolaze kroz resetke sobe koja mirise na trulez,krevet i nostalgiju.
Uhvatiti joj lice je sada sreca,a samo kad se sjetim kad su ruke hvatale cijelo tijelo.
Mozda je ovo neciji tudji grijeh.Haram u svom najtezem obliku.Oblak iznad necijih glava i samo konstantna grmljavina.Udara,udara,toliko snazno...i onda suze.
Njen izgubljeni pogled,koji trazi izlaz,a nema ga.Zatvorene prostorije,neke zene koje ne razumiju i ruke koje vire,pokusavajuci da uhvate ono sto je rodilo.
Samo ostaje za sada nada...nebo...prica...posvete...povratak.

Snaga se trazi tamo gdje su najslabiji.